ОСТРУЖНИЧКА СКЕЛА

Скела у Остружници

Остружничка скела је у Карађорђево време, била усмерена више на ослободилачке циљеве, него на економске. У кнез Милошево време је представљала важан економски извор.

Наиме, чим је поделио власт са београдским везиром Марашли Али пашом, кнез Милош је закупио велики број скела. Скоро је држао све скеле у својим рукама. У њих је постављао своје проверене компањоне, или скелске конзуле, како их је звао. Шабачку скелу је предао Павлу Радомировићу, забрешку Димитрију Марковићу, остружничку Милоју Радојевићу. Октобра месеца 1821. је сачинио интересантну наредбу о уређењу извозне трговиен стоком. Наредбом је кнез Милош штитио сељаке од вересије, сужавао трговину на мањи број трговаца и стављао под контролу и њихов рад и цене стоке, приход. Никакви други компањони, па чак ни калаузи, сем уписаних у кнез Милошеве књиге, нису смели трговати. Све дажбине мукадске, ђумруци и др. су се сливале у његове руке. Постепено је кнез Милош ширио послове у Палежу, мада све до пресељења у Београд и преузимања главног београдског пристаништа, није занемаривао Остружницу. Због тога је свој конак и механу у Остружници одржавао.